Vesti

Fejt

Zdravo,

ja sam Fejt. Svoj život delim na dva razdoblja – pre i posle događaja koji je promenio sve. No, krenimo ispočetka.

Bila sam srećan pas. Imala sam kutak za sebe i čoveka kojeg sam volela. Odakle sam mogla znati da ono što on meni pruža nije prava ljubav? Pa samo sam to poznavala – bio mi je sve! Kada sam ostala skotna, veselila sam se što će nas biti više da ga volimo. Bićemo pravi mali čopor, s mojim čovekom na čelu.

A onda oštra bol, jaki mlaz tople krvi i…mrak. Nisam znala šta me je snašlo. Nisam mogla pomisliti da bi me neko tako povredio. Zašto?

Našli su me oni. Čula sam ih kroz bunilo i osetila da će sve biti u redu. Tiho su pričali da ovako nešto može učiniti samo monstrum – sekirom po glavi udariti mladu, skotnu kujicu. Da li to zato što sam skotna? Ili sam ti samo dosadila? Kažu, razvaljena mi je lobanja. Ne znam šta to znači, ali boli me dovoljno da znam da nije dobro. Osećam da moji psići neće uspeti. Preslaba sam. Žao mi je. Borila bih se, ali ne mogu. Operacije su duge i mučne, žamor oko mene ne da mi mira. Najviše ipak boli što me ON do ovoga doveo. Dugo sam se borila s tom mišlju i pokušala sebi objasniti da nisu svi takvi, ali nije bilo lako.

Ipak, Levijatanov tim pokazao mi je kako da pređem u drugo, bolje životno razdoblje. Nisu gubili nadu ni kada mi je otkriven srčani crv, ni kada sam bezvoljno ležala i pokušala shvatiti razlog za bol koja me snašla. Bili su uz mene u svakom trenutku, kao da se bore pokazati mi da nisu svi ljudi kao moj bivši vlasnik, da se smem opet opustiti, zalajati, liznuti im nos i naravno, verovati.

Moja tužna priča dobila je srećan kraj! Moji dragi ljudi koji su me trebali pričuvati samo privremeno, dok ne pronađem svog zauvek čoveka, prepoznali su po čemu sam toliko posebna i odlučili su da ću biti deo njihove porodice. I hvala im na tome, ja sam nikad srećnija!

 

I Would Like To Share it.